Нова монографија „Борба за људско достојанство“ аутора др Драгана Лазића и Будимира Попадића, представљена је у среду 26. новембра 2025. године у 19 часова, у препуној сали Дома Војске Србије у Новом Саду.
Промоцији су присуствали:
- председник Црвеног крста Србије проф. др Драган Радовановић
- генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић
- начелник Јужно бачког управног округа Милан Новаковић
- чланица Градског већа за социјалну заштиту, бригу о породици и деци и здравство Соња Радаковић
- секретар Црвеног крста Војводине Бошко Митрашиновић
- секретар Црвеног крста Косова и Метохије Војин Дробњаковић
- колеге секретари из организација Црвеног крста у градовима и општинама (Врање, Александровац, Суботица, Зрењанин, Сомбор и Инђија)
- часни оци, представници Војске Србије, Полицијске управе у Новом Саду, установа, институција и удружења са којима Црвени крст Нови Сад остварује сарадњу, сарадници који су уткали део себе у најстарију хуманитарну организацију у граду, пријатељи, као и најмлађи волонтери Црвеног крста Нови Сад.
Књига описује деловање Црвеног крста Новог Сада у периоду од 1990. до данашњих дана. У монографији акценат је дат на ратна дешавања деведесетих година двадесетог века на простору некадашње СФРЈ, посебно у Републици Хрватској, Босни и Херцеговини и касније Аутономној Покрајини Косово и Метохији. Догађаји који су се одвијали у нашем окружењу, довели су до великог страдања српског живља у отцепљеним републикама. Стотине хиљада избеглог и прогнаног становништва из БиХ и Хрватске, као и са територије Косова и Метохије, наш Црвени крст Новог Сада је са успехом прихватио, сместио у границама могућности, материјално обезбедио. Они су стицајем насталих околности захтевали улагање надљудских напора, до крајњих граница издржљивости, како сваког члана руководства, тако и бројног волонтерског кадра Црвеног крста, у сарадњи са градском влашћу, небројеним привредним, државним и приватним предузећима, спортским, културним и сличним институцијама и на крају крајева, хуманим грађанима Новог Сада. Последње поглавље монографије посвећено је младим волонтерима и историји Теренске јединице Црвеног крста Новог Сада, односно описује седам деценија постојања и четредсест година непрекидног рада. Генерације младих, дивних, племенитих људи су прошле кроз Црвени крст Новог Сада. Сви они су уложи своје време, труд, знање и енергију како би помогли у невољи. Неки од њих су толико узнапредовали у програмима за које су се определили, да су остали препознати у Црвеном крсту Србије али и ван граница наше земље. Неки од њих представљају руководећи и професионални кадар Црвеног крста. Уз такве младе људе будућност Црвеног крста је загарантована, јер се ради о добрим људима, широке душе и великог срца.
О монографији су говорили: проф. др Драган Радовановић председник Црвеног крста Србије, проф. др Слободан Бјелица, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Александар Јокановић, директор Градске библиотеке у Новом Саду.
Професор Радовановић је истакао да посебно велику одговорност аутори историографских текстова носе ако пишу о догађајима где је велики број читалаца њихов савременик, па текст пролази и кроз филтер и критику субјективног доживљаја догађаја о којима се говори. У случају ове монографије, као и претходне, аутори се држе хронологије чињеница региструјући догађаје и личности кроз фактографски приступ без упуштања у давање оцена о улогама, деловању и градирању значаја са позиције субјективности било које природе. Оваквим приступом су истакли и највећу вредност ове монографије садржан у латинској пословици „Quo non est in actis, non est in mundo”- што није записано није ни постојало. Заборав је највећи осветник незаинтересованости и равнодушности, историјски заборав је највећа претња будућности, тј. заборав и непознавање историјских чињеница о личностима и догађајима организације као што је Црвени крст онемогућавају савременике да исправно гледају на садашњост и планирају будућност, јер садашњост у животу дуговечних и великих организација као што је Црвени крст је само део у историјском низу, која не сме да угрози историјски склад постојања, јер ништа не почиње са нама и ништа се не завршава са нама.
Професор Бјелица је нагласио – Збрињавање избеглица из ратом захваћених подручја (већ 1992. године у Новом Саду било их је безмало 40 хиљада), али и помоћ у животним намирницама становницима који су остали да у њима живе, остаће примарни задатак новосадског Црвеног крста све до краја рата у Хрватској и Босни и Херцеговини 1995. године. Помоћ је стизала са разних страна – од наше емиграције, градова побратима Новог Сада, Српске православне цркве, државних органа, разних удружења… Последња ратна година донела је и највеће искушење – прихват Крајишника протераних у хрватским операцијама „Бљесак” и „Олуја”. На страницама ове књиге овековечени су натчовечански напори активиста новосадског Црвеног крста, као и свих хуманих грађана, да у условима августовске жеге 1995. године сместе и нахране хиљаде и хиљаде прогнаника. Током читавог тог периода, као и у време својеврсног затишја (1996-1998. године) активисти Црвеног крста Новог Сада нису запостављали ни своје „традиционалне задатке” – организовање добровољног давања крви, здравствену едукацију, програме за децу и омладину… На самом крају ХХ века, Црвени крст Новог Сада нашао се пред новим искушењима, изазваним сукобима на Косову и Метохији и НАТО бомбардовањем нашег града и државе – којима је успешно одговорио.
Господин Јокановић нагласио је – Mонографија „Борба за људско достојанство: Црвени крст Новог Сада у ратним и поратним годинама 20. и 21. века” др Драгана Лазића и Будимира М. Попадића хроника је рада ове градске организације, али уједно и инспиративно штиво читаоцима о најплеменитијим људским особинама знаних и незнаних активиста који годинама и деценијама, свакодневно или периодично, својим деловањем сведоче о значају хуманости, солидарности и човекољубљу.
Промацију је водила новинарка РТВ Лаура Вујковић. Виртуоз на хармоници Мирољуб Мића Јанковић, дугогодишњи уметнички руководилац Народног оркестра Радио телевизије Војводине, извео је инструментал са наших простора.
На промоцији су уручене Захвалнице свима који су помогли штампање монографије:
- Град Нови Сад-Градска управа за социјалну и дечију заштиту
- Дарко Мирић-Дарком
- Душан Савкић-Месара Штранд
- Нико Пејић-Проникс
- Жељко Кртинић-Десонг
- Чедомир Вуковић-Пекара Кум
- Зоран Јовановић-Компјутер техника
- Драган Родић-Селекта
Рецензију књиге су урадили: проф. др Драган Радовановић председник Црвеног крста Србије, проф. др Слободан Бјелица, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Александар Јокановић, директор Градске библиотеке у Новом Саду (у прилогу). Дизајн, графички и технички уредник је Мирослав Попадић. На лектури и коректури је била ангажована Бојана Грујић, дипломирана библиотекарка саветница у Градској библиотеци у Новом Саду. Издавач монографије је Црвени крст Нови Сад а књига је штмпана у штампарији Кримел у Будисави
