Од 17. фебруара до 19. марта 2021. године у Галерији на Штрафти (зграда Црвеног крста Новог Сада на углу Пионирске улице и Булевара Михајла Пупина) млада уметница Сање Радусин ће новосадској публици представити пројекат Природа и теракота. Уметничко истражиавње којим се уметница бави везано је за специфичност поднебља Војводине у којој је рођена и у којој живи. Природа представља полазиште у њеном уметничком раду. Посматра, бележи и прати природне процесе и форме које настају и мењају се. Њено уметничко промишљање базира се на проналажењу веза природних форми и скулптуре, као и стварања инсталације која је специфично распоређена у односу на галеријски простор.
Посматрањем природе проналазим везе између форми које су распоређене у природном окружењу и креативне мисли у мом стваралаштву. Овом инсталцијом желим да направим везу између неких појава у природи и глине која је доминантан материјал у мом раду. Обликујем глину у штапићасте форме, која због својих пластицких особина успева да остане у том облику. Сушењем губи воду и своја пластичка својства и спремна је за печење којим задржава трајно свој задати облик. Сваки комад штапићасте форме обликован је ваљањем комада глине по равној полози. Комад глине је притиском длана добио истањену и издужену форму штапића. У природи штапићаста форма је биљка, а у ликовном језику форма штапића је тродимензионална линија, која је на белој површини оштра и јасна. Композиција се састоји од група штапића као и појединачних елемената који су у међусобном дијалогу. Супротстављањем ових елемената добија се ликовна целина са мноштвом елемената од којих важну улогу има сенка коју праве линије. Сенка је променљива, сунчева светлост прави динамику, пролазници који су у покрету сагледавају рад из различитих углова што такође уноси динамику у посматрању инсталације. Обликовање глине у штапићасту форму није уобичаено и није јој својствено. Теракота у таквом стању тежи пуцању, крхка је и осетљива. Овим сегментом рада повезујем промишљање о природи која је исто толико крхка и осетљива када са њом поступамо на њој не својствен начин. Намера ми је да уметничка инсталација постављена у излог има променљиве сенке које променом светла у току дана мењају композицију распоређених елемената од теракоте.
Овом изложбом приказујем везу између природе и скулптуре проналажењем блиских веза како у метеријалу, начину обликовања форми и по угледу на законе који владају у природном окружењу. Употребом глине као вајарског материјала обликована форма сугерише на кретања и промене у природоном окружењу. Насталу теракоту са мноштвом елемената укомпоновала бих као јединствену целину са изложбеним простором стварајући малу специфичну оазу пред очима пролазника. (Сања Радусин)
Сања Радусин је рођена 1989. у Новом Саду. Завршила је основне студије на Академији уметности у Новом Саду на студијском програму Вајарство у класи професора Томислава Тодоровића 2017. а потом мастер студије Вајарства 2019. код доцента Мирјане Благојев. Радила је на Академији уметности у Новом Саду као Сарадник у настави на катедри за Вајарство. Уписала је специјалистичке студије – Скулптура у теракоти 2020. Приредила је три самосталне и учествовала на бројним колективним изложбама. Члан је СУЛУВ-а од 2018. године. Добитница је награде Уметничке ливнице Станишић за најуспешнији рад из стручно уметничке дисциплине Вајање 2017. и годишње награде Департмана ликовних уметности за најуспешнији рад из уметничке дисциплине Вајање исте године. Живи и ствара у Кикинди и Новом Саду.

Pin It on Pinterest