Пионирска 12, 21000 Нови Сад | Тел. 6622-755 | Факс. 523-945 | info@gockns.org.rs

Шта је потребно да старије особе и особе са инвалидитетом знају о вирусу корона?
Тренутно доступни подаци указују да је за старије особа вероватноћа да ће имати тежи облик болести коју узрокује вирус COVID-19 двоструко већа него за средовечне. Могуће је да је ово због промена у имуносистему које се дешавају са годинама па је одбрана од инфекција и болести тежа. За старије је такође вероватније да већ имају одређене здравствене проблеме који им отежавају борбу са болешћу и опоравак.
Поред тога, особе свих узраста, са или без инвалидитета, су у вишем ризику да се теже разболе од болести коју узрокује вирус COVID-19 ако већ имају озбиљније хроничне болести као што су болести срца, плућа или бубрега.
Смањење изложености зарази је посебно важно за особе са повишеним ризиком од компликација!
Ако сте у повишеном ризику ово су препоруке за вас:
• Обавезно останите код куће колико год је то могуће, ако у вашој заједници има вируса COVID-19, а поготово ако имате било какве симптоме респираторне инфекције (кашаљ, кијање, отежано дисање).
• Потрудите се да имате довољну количину лекова за преписану терапију за неколико недеља да би се смањила потреба за излажењем из куће.
• Када сте изван куће, држите се на дистанци од особа које су болесне, ограничите блиске контакте колико год је то могуће и перите руке што чешће.
• Избегавајте гужву, посебно у затвореним просторима где нема довољно проветравања.
• Избегавајте путовање авионом и јавним превозом када је то могуће.
• Унапред испланирајте шта ћете чинити ако се сами разболите или се разболи неко од особа на које се редовно ослањате
Планирање је кључно!
Зараза вирусом COVID-19 може потрајати у вашем окружењу извесно време и у зависности од озбиљности заразе, здравствене власти могу примењивати различите мере да сачувају здравље становништва, умање изложеност зарази вирусом COVID-19 и успоре његово ширење. Креирање плана за вашу породицу и домаћинство може вам помоћи да заштитите своје здравље и здравље особа око себе у случају заразе у вашој заједници. Овај план треба да узме у обзир уобичајене дневне рутине вас и чланова ваше породице.
Свакодневне активности спречавања заразе и разболевања
• Често перите руке водом и сапуном, у трајању од најмање 20 секунди, поготово после одласка у тоалет, пре јела, као и након издувавања носа, кијања или кашљања.
• Ако сапун и вода нису доступни у том тренутку, користите гел за дезинфекцију руку на бази алкохола, са најмање 60% алкохола. Ако су вам руке видљиво прљаве, увек их оперите сапуном и водом.
• Избегавајте додиривање рукама својих очију, носа и уста
• Када кашљете или кијате покријте уста и нос лактом или користите папирну марамицу. Покушајте да не кашљете и не кијате у сопствене шаке јер ћете онда њима даље ширити вирус. Папирну марамицу баците у канту за ђубре. Ако кашљете и кијате у своје шаке, не додирујте ништа и одмах оперите руке сапуном и водом.
• Држите дистанцу од других људи један до два метра.
• Избегавајте руковање.
• Покушајте да све што треба да обавите – обавите у близини куће, не користите јавни превоз, нарочито не у шпицу.
• Проветравајте своје просторије.
• Избегавајте блиске контакте са особама које су болесне
• Останите код куће када сте болесни
• Чистите и дезинфикујте предмете које често дотичете користећи уобичајена кућна средства дезинфекције или влажне марамице.
• Не препоручује се да особе које се добро осећају носе заштитне маске
• Заштитне маске треба да носе особе које имају симптоме заразе вирусом ЦОВИД-19 како би спречиле да се други заразе. Такође, коришћење заштитних маски је веома важно за здравствене раднике и особе које се старају о болесним особама, на пример члановима породице.
Симптоми заражености вирусом COVID-19
• Симптоми обухватају високу температуру, кашаљ и плиткије дисање. Ако вам се чини да имате симптоме, јавите се лекару.
• Ако имате јаче симптоме, што хитније тражите лекарску помоћ. Ови симптоми обухватају:
• Тешкоће са дисањем и плитко дисање
• Трајне болове или притисак у грудима
• Помодрелост усана или лица
Препорука Министарства здравља и Института за јавно здравље је да се, у случају јачих симптома јавите дежурном епидемиологу на следеће бројеве телефона:
Министарство здравља
064/89-45-235
Институт за јавно здравље Србије
011/26-84-566
060/018-02-44
Институт за јавно здравље Војводине
064/8028 -894
064/8028-895
Ова листа не укључује све могуће симптоме па контактирајте лекара ако имате било које друге симптоме који делују озбиљно или забрињавајуће

Шта је коронавирус?
Пре садашње епидемије коронавируса забележено је шест епидемија коронавируса међу људима и много више епидемија међу животињама. Верује се да је актуелна епидемија коронавируса почела у животињској популацији а затим прешла на људе. Још увек се не зна са сигурношћу који је оригинални извор актуелне заразе.
Неки од коронавируса повезују се са епидемијама озбиљних здравствених поремећаја, као што су били SARS (Тешки акутни респираторни синдром) и MERS (Блискоисточни респираторни синдром), али други коронавируси изазивају уобичајене или благе инфекције горњег респираторног тракта. Верује се да коронавируси изазивају значајан проценат свих прехлада које погађају децу и одрасле.
Неће свака особа инфицирана коронавирусом имати симптоме озбиљног здравственог поремећаја.
Тренутно вакцина којом би се предупредила инфекција коронавирусом не постоји. Не постоји ни антивирална терапија за третман коронавируса. За особе које су инфициране и којима се појављују симптоми препоручује се нега.
Како се коронавирус (COVID-19) шири?
Потврђено је да се овај тип коронавируса преноси са човека на човека а што значи да пренос са инфициране животиње на човека више није неопходан за ширење коронавируса и да се он може ширити у људској популацији. Тачан начин преноса још увек није са сигурношћу утврђен. Други коронавируси који се преносе са особе на особу се типично шире путем контакта са особом која је инфицирана или кроз капљице њихове пљувачке или друге телесне течности у којима је садржан вирус. Претходне епидемије коронавируса, укључујући САРС и MERS – две најопасније епидемије до данас – углавном су биле засноване на преносу кроз контакт са зараженом особом и капи пљувачке. Светска здравствена организација Типично, коронавируси се преносе путем:
• Контакта са капима пљувачке које настају када болесна особа кија или кашље и избацује капљице према другим људима или на предмете у окружењу
• Блиског контакта са зараженом особом, као што су додиривање, руковање или сексуални контакт током којих се долази у додир са капима пљувачке или других телесних флуида који садрже вирус
• Додиривања предмета или површине на коју је вирус доспео са капљицама пљувачке, попут квака или личних ствари, а затим дотицања истом том руком сопствених уста, носа или очију, а да руке нису претходно опране
• Неки коронавируси, попут SARS CoV, су пронађени у фекалијама или урину заражених особа и могу се пренету контактом са овим флуидима.
У овом тренутку није познато да ли сви наведени начини преношења важе и за актуелни коронавирус, као ни да ли се он преноси и неким другим путем.
Неки коронавируси су способни да преживе по неколико дана на разним површинама или у фекалијама. Лако се могу уништити уобичајеним средствима за дезинфекцију, као што су алкохол или избељивачи. Искуство из претходних епидемија коронавируса попут SARS CoV и MERS CoV показало је да је потребан директан контакт са болесном особом или њеним личним стварима/ површинама у њеном окружењу, да би дошло до преноса. У овим претходним епидемијама коронавируса, боравак у истој просторији са зараженом особом, или боравак у канцеларији или возилу јавног превоза није доводио друге особе у висок ризик од инфекције. Већина документованих преноса коронавируса у претходним епидемијама била је са болесних особа на особе које су им пружале негу (код куће или у здравственој установи) и између особа у блиском односу, као што су чланови породице који деле домаћинство са особом која се разболела од инфекције коронавирусом.
Период инкубације актуелне болести тренутно се процењује на 1-12,5 дана са просеком од 5-6 дана. На основу искустава са претходним епидемијама коронавируса попут SARS -а и MERS -а може се претпостављати да период инкубације траје и до 14 дана.
Што се тиче питања да ли се зараза може добити од особе која јесте заражена али још није испољила симптоме, у овом тренутку се ова могућност не може искључити али је највећи број потврђених инфекција долази од особа са испољеним симптомима.
Који су симптоми?
Већина особа ће бити инфицирана неким од коронавируса током свог живота и испољити временски ограничене и умерене симптоме попут респираторних симптома, кашља, грознице и тешкоћа са дисањем. Хумани коронавируси могу у неким случајевима изазвати болести доњег респираторног тракта као што су упала плућа и бронхитис. Ово је чешће код особа које већ имају кардиопулмоманле болести, особа са слабијим имуносистемом, код деце и старијих особа. Поред упале плућа и тешких акутних респираторних инфекција, тешки случајеви инфекције коронавирусом могу довести до отказивања бубрега и смрти.
Особе које већ имају нарушено здравље, особе са нарушеним имуносистемом, или особе које имају друге респираторне инфекције у исто време, могу бити у повишеном ризику од тежег обољевања као последица инфекције коронавирусом. Особе са нарушеним имуносистемом могу такође имати другачије симптоме – или мање симптома – него друге особе са истом болешћу.
Период инкубације је, у овом тренутку, процењен на 0 до 14 дана, са симптомима који могу трајати од 1 до 15 дана са просечним трајањем од 12 дана. За пацијенте који су имали тешке симптоме или су умрли се у овом тренутку чини да су у просеку имали блаже симптоме а ситуација им се погоршала 5 до 7 дана након првих симптома.
Иницијалне информације о актуелном коронавирусу указују да он изазива много виши проценат тешких обољења од већине уобичајених коронавируса. Од првих 278 лабораторијски потврђених случајева, 2% је умрло, 4% је било у критичном стању а 18% је претрпело тешко обољење. Могуће је да ће се ови проценти смањити у наредним данима јер има мање потврђених тешких случајева, али потенцијал за озбиљан морбидитет и морталитет остаје.
Како спречити ширење коронавируса?
Слично превенцији инфекције другим вирусима који се шире директним контактом или преко капљица пљувачке, треба подстицати редовно и темељно прање руку. Светска здравствена организација препоручује често прање руку, топлом водом и сапуном или, ако они нису доступни, коришћењем алкохолног гела за дезинфекцију, нарочито након контакта са оболелим особама или боравка у потенцијално угроженом подручју.
Свако ко кија или кашље треба да покрије нос и уста руком и да темељно одржава хигијену руку. Треба избегавати контакте са особама које имају симптоме болести респираторног тракта, односно које кашљу или кијају. Светска здравствена организација препоручује одржавање дистанце од најмање једног до три метра од особа које кашљу, кијају или имају високу температуру. Избегавање додиривања очију, уста и носа такође смањује ризик од потенцијалног уношења вируса у организам ако се он налази на рукама на које је доспео контактом са капљицама пљувачке или других телесних флуида заражене особе.
За особе које се код куће старају о својим ближњима а који имају блаже симптоме болести респираторног тракта, коришћење хируршких маски уз темељно и стално прање руку може смањити ризик од њихове инфекције. Још увек није тачно утврђено колико дуго вирус може да преживи на површинама изван људског организма (одећа, намештај итд.) а прелиминарне информације сугеришу да је у питању пар сати. Коришћење уобичајених дезинфекционих средстава која се користе у домаћинству је довољно да се вирус уништи.
Светска здравствена организација препоручује само уколико сами имате респираторну инфекцију, чиме ћете спречити да вирус из ваше пљувачке инфицира друге особе, уколико сумњате да сте инфицирани коронавирусом због благих симптома које имате, или уколико се старате о особи за коју се сумња да је инфицирана коронавирусом. Важно је имати на уму да ношење маске није гаранција да ће инфекција бити спречена и да оно мора бити комбиновано са већ наведеним мерама заштите: дистанца од особа које кашљу или кијају и ригорозна хигијена руку.
У претходним епидемијама изазваним коронавирусом, попут епидемије SARS -а 2003. године, конзистентна примена заштите од контакта и капљица пљувачке је била довољна да спречи ширење болести са пацијената на пружаоце неге током већине активности пружања неге.
Глобални ризик
Процена на основу раних модела заразе је да вероватно велики број раних случајева заразе није био детектован, због тога што симптоми нису били довољно озбиљни да би заражене особе тражиле лекарску помоћ, или због тога што особе са тешким болестима респираторног тракта нису биле тестиране на вирус. На основу овог модела и других информација које кажу да је вероватно постојање одређеног броја особа са благим симптомима или без симптома, могуће је закључити да постоји велики број случајева, са тешким или блажим симптомима, који нису пријављени. Могућност пандемије није могуће потпуно искључити узимајући у обзир прелазак вируса са особе на особу и недостатак имунитета на нов вирус у општој популацији.
Глобалне транспортне мреже су већ помогле ширењу овог коронавируса. С друге стране, ништа из претходних шест епидемија коронавируса не указује да се коронавируси могу ширити другачије него директним контактом или контактом са капима телесних флуида, што ограничава могућност заразе и спречава брзо ширење попут оног које везујемо са вирусе који се преносе ваздушним путем, као што су, на пример, мале богиње.

Pin It on Pinterest